АКЦИЈА “ЗЕЛЕНО КУМАНОВО”
120 волонтера из Куманова, Скопља и Охрида, као и из више градова Србије и Босне и Херцеговине су чистили речно корито Кумановке и сређивали стари градски парк. Активност је део пројекта “Зелено Куманово” који се спроводи иницијативом удружења за добровољни волонтерски рад – “Кумановски акцијаши”. Циљ је зближавање младих, развијање духа акције, који је некад био присутан на овим просторима,али и побољшавање услова за живот – поручују волонтери.
-Заједничким силама можемо урадити много и само са конкретним активностима можемо доћи до тачке где ће наша животна средина блежети напредак. Оно што нас спаја је наше пријатељство, наша блискост и жеља да заједничким силама покажемо широј заједици, како на домаћем, тако и на међународном нивоу, да само удружени можемо направити добре ствари – рекао је Јусуф Љатифи из удружења “Куманоски акцијаши”
– Ми планирамо да реализујемо још локалних акција, има много младих људи који нам се прикључују, будући да су научили шта је акција, а шта је добровољна акција – изјавио је Рамадан Сали, из Савеза акцијаша – волонтера Републике Македоније.
Волонтери, без обзира на њихову националну, верску и политичку припадност, су радили заједно на побољшању и заштити животне средине у Куманову. Волонтери апелују на грађане да се савесно односе са природом и средином у којој живе.
-Првата моја акција беше во 1968 година во Хрватска и оттогаш почнав како младо момче , потоа продолжив со акциите низ Србија, па во странство, изјави волонтер од Србија
-Ова е една убава прилика да се дружиме, да разменуваме енергија, искуства, да им покажеме на младите како тоа некогаш ние го правевме и ако успееме во тоа тие да продолжат со тоа што ние некогаш го работевме , тоа ќе биде наш најголем успех, изјави волонтер од Србија
-Планираме во иднина да ги посетиме и оние делови од поранешна Југославија кои не се вклучени во работни активности, за да ги поттикнеме да почнат да организираат доброволни акции , изјави волонтер од Босна и Херцеговина
-Дојдовме тука, го уредивме градскиот парк, утре ќе продолжиме со акцијата и мислам дека со нашата активност покажавме дека може да се уреди животната средина . Куманово има 100.000 жители, ако секој поединечно искоси трева од еден метар квадратен, тогаш ќе има искосено 100.000 метри квадратни зеленило, а во градот реално нема толку трева -изјави волонтер од Србија
Ове активности су подржане од стране општине Куманово и јавног предузећа Ћистоћа и Зеленило, који са механизацијом помажу како би се изнео отпад.
– Грађани морају бити обазривији и посвећенији јавном интересу. Једна већа група је данас чистила речно корито од ушћа реке Којнарке и Липовке до старе кланице, где већ механизација не може деловати – изјавио је Зоран Дамјановски, градоначелник Куманова.
– Апелујем на грађане Куманова да је неопходно да сви заједно чувамо животну средину, како би град Куманово био још лепши, да има већих зелених површина и све оно што је наш циљ, као јавном предузећу, да можемо са заједничким одржавањем постићи још веће резултате – рекао је Сашо Петрушевски, директор ЈП “Чистоћа и зеленило.
Акција “Зелено Куманово”, за коју је издвојено 160.000 денара ће трајати до октобра ове године.
СТЕЧАЈЦИ ИЗ КУАМНОВА НА САТАНКУ СА МИНИСТАРКОМ
Око 3000 радника у стечају ће бити обухваћени новом законском регулативом, која би требало да се донесе у наредном периоду. Радници у стечају из више градова данас су се у Куманову пословно срели са министарком за рад и социјалну политику, Милом Царовском, као и са представником министарства финансија Бранимиром Јовановићем. Као што је најавила министарка, услови ће остати исти, што ће важити и за оне који већ узимају помоћ од државе, односно, потребно је од 5 до 15 година радног стажа, односно, 52 године старости за жене и 55 година за мушкарце.
-Имамо проблем са обухватом стечајних радника који су одређени временски период радили у приватним компанијама. Требали бисмо да утврдимо колики је то био период радног стажа стеченог у приватним компанијама и да ли ће он бити укључен у овај закон или не – изјавила је Мила Царовска, министарка за рад и социјалну политику.
У ребалансу буџета за 2017.годину, који је у припреми, већ се предвиђају средства и планира се да се ове године отпочне са исплаћивањем допунских средстава овим људима, изјавио је Јовановић
-Тие би ја земале помошта што и сега им се исплаќа на лицата која што изнесува околу 7.600 денари нето, за што се потребни околу 23 милиони денари месечно, што се околу 400.000 евра месечно, така што тие средства веќе ги планираме за буџетот за оваа година, изјави Бранимир Јовановиќ, министерство за финансии
Радници у стечају се надају да ће се њихов статус у скоријем временском периоду решити.
БУДУЋА САРАДЊА МУЗЕЈА СА АКАДЕМИЈОМ НАУКА ИЗ АУСТРИЈЕ
Средњевековна путна мрежа Кумнова и региона биће циљ истраживања које ће спровести национална установа Музеј Куманово и оделење за византолошка истраживања Аустријске Академије наука. Као што информишу надлежни, пројекат је заједнички и инициран је од стране музеја и представника Аустријске Академије наука.
Музеј Куманово и регион, Крива Паланка и Кратово, биће укључени у пројекат “Дигитализовање узорка моћи”, који ће анализирати средњевековну путну мрежу преко коришћења средњевековних писаних извора, интеракције између природне околине и човекове делатности, као и зависности од религијског, економског и политичког развоја географске локације региона.
-Нама је било важно најпре да склопимо партнерство са представницима академије како би могли уопште да почнемо пројекат, што је већ урађено и сада остаје само да они обезбеде део финансија, што не верујем да ће њима представљати потешкоћу – изјавио је Дејан Ђорђиевски, директор “Музеја” у Куманову.
-Дужи временски период се спремамо да успоставимо контакт са њима, будући да имамо много сличности у начину рада и проучавању, успели смо да договоримо израдњу пројекта са доктором Михајлом Поповићем из Аустријске Академије наука, који се бави патентном мрежом у Византији- рекао је Ђорђиевски.
Предвиђено је да ће се пројекат реализовати 2018. године, помоћу средстава која ће се додатно обезбедити из међународних фондова, док ће кумановски Музеј са овим пројектом аплицирати на годишњем програму Министарства за културу 2018. године.
-Представници ове установе детаљно приступају проучавању путне мреже, објавили су неколико томова о путним мрежама у Византији, као што су и установили принципе рада. Најпре се прегледавају средњевековни писани списи који говоре о могућим кретањима, односно о постојању неке путне мреже, лоцирају се, а затим преносе у дигиталну форму, односи релација насеља са религиозним објектима, мањи са већим центрима, чиме се добија једна слика од чега је зависио развој једног подручја у зависности од географске локације-објаснио је Ђорђиевски.
Резултат средњевековне путне мреже кумановског региона биће презентован на међународним симпозијумима и предавањима организованим од стране Академије.
Установа, са својим истраживањима, и кумановски регион ће се на овај начин промовисати на међународном нивоу.
УКЉУЧИВАЊЕ ЖЕНА НА ТРЖИШТУ РАДА
Још увек постоји мишљење да је улога жена из руралних подручја да буду само домаћице и мајке, породица и заједница их спречавају да се укључе на тржишту рада. Други разлог је и то што ове жене нису информисане у погледу мера институија. Ово је било истакнуто на округлом столу пројекта “Укључивање жена резличитих етничких заједница на тржишту рада”. Пројекат који је спроведен од стране организације Кер и Женске грађанске иницијативе Антико, у сарадњи са Мултиетничким удружењем Флоренс Најтингел, финансира Европска унија. Циљ пројекта је повећање капацитета жена, односно повећање њихове конкурентности на тржишту рада. Овај пројекат не представља самозапослење, већ омогућава различите видове обука и курсева, који би женама омогућили да у будућности лакше дођу до радног места. Пројекат је до сада обухватио 1500 жена – из пет општина Македоније, док их је 280 било из Куманова; оне су похађале тренинге комуникације, училе како да напишу CV, информисале се о родним концептима и слично.
Драган Перић , пројект менаџер организације Кер из Немачке
Цео овај пројекат, укључујући његову реализацију у Куманову, Битоли, Скопљу, Тетову и Штипу, је успео да на неки начин убеди 75 жена да промене свој статус из пасивних у актвине потражиоце посла. Сама промена статуса је добар показатељ да су жене заинтересоване да се укључе на тржиште рада, као и да преузму судбину у своје руке, односно да почну да раде и придонесу својој породици и заједници.
Велики део ових жена је изразило жељу да и даље учи и квалификује се на обукама, што је овај пројекат и обезбедио. Постојаће сертификовани курсеви за 170 жена у свих пет општина, док ће у Куманову бити укључено 40 жена на курсу за козметичаре, фризере, шнајдере, језике и слично. Све ово је организовано по њиховим жељама и интересима.
Учеснице старости од 20 до 40 година су задовљне како су ови тренинзи спроведени.
Адријана Рамадани, учесник
Био ми је изазов да будем део овог пројекта који се бави укључивањем жена из етничких заједница на тржишту рада. Све време сам била активна на свим одржаним тренинзима. Уз помоћ знања које сам овде стекла, успела да сам сама напишем свој CV, као и мотивационо писмо и да се пријавим у служби за запошљавање на праксу. Иако сам образована, моје шансе за запослење су се повећале са укључивањем у активностима пројекта организације КЕР.
Из организације поручују да ће послати препоруке иснституцијама које на неки начин могу донети промене преко израђивања стратегија или финансирања одређених пројеката.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ШАКА ЉУБАВИ”
Промоција романа Стојана Арсића “Шака љубави” одиграла се у Културном дому у Куманову. Протекла је у веома пријатној атмосфери, испуњеној представљањем и читањем пажљиво изабраних цитата уз пријатну музичку подршку која је још више дочарала и приближила стихове публици. На кларинету је био Ристо Краповски, док је Богданка Трајковска била присутна у улози соло певача. Стојан Арсић је познат по својим вештинама изузетног изражавања, што представља синоним за професиналне, културне, социјалне и хумане вредности једне личности.
Стојан Арсић је рођен у селу Жбевац у Републици Србији. Основну и средњу школу је завршио у Скопљу, након тога је уписао и завршио Педагошку академију “Св. Климент Охридски” у Скопљу, на смеру – историја и географија. Данас као наставник ради у основној школи “Васил Главинов”. Познат је по томе да се стално усавршава, да је у току са савременим техникама васпитно- образовног процеса, за шта је и награђиван. За активности 2011/2012 просветне године, професор Стојан је добио цењено признање, под називом “Просветни радник”
Поред своје прве љубави, односно рада са децом, аутор романа “Шака љубави”, проналази време и за писање. Он је препознатљив по изванредном таленту за поетско изражавање и хумор, по специфичном начину писања у дијалекту, као и по рецитовању туђе и сопствене поезије. Стојан Арсић је објавио велики број прилога, чланака и коментара из области образовања, чиме се и данас бави. Духовитост, љубав и таленат према лепој речи изражава преко писања прозе, поезије, афоризама, есеја, као и текстова за народну, забавну и дечију музику.
Широј јавности је познат по романима и збиркама поезије, као и то да је заљубљеник у културне и духовне вредности.
Житељ кумановског К’шања остао без своје имовине
Комбинација топлог времена, суве траве и непажње је опасна, а у прилог томе говори и чињеница да кумановски су ватрогасци интервенисали пет пута у насељу Илинден.
У једном од пожара, изгорело је 14 свиња, 60 кокошака и казан ракије, чији је власник 63- годишњи С.Н. из села К’шање, информишу из Министарства унутрашњих послова. Ватрогасци су интевенисали сатима и коначно у јутарњим часовима су угасили пожар. Власник запаљеног објекта, покушавајући да спаси своју имовину задобио је опекотине рука и лица.
Што се тиче других 4 интервенција, ватрогасци су гасили запаљену суву траву у насељу Иго Тричковић, Доњем Којнару, Бедињу и у насељу Поток Серава. Укупно је 51 ватрогасац из ватрогасне кумановске јединице прошлог месеца интервенисао на више од 50 пожара, од којих су 90% били на отвореном простору. По надлежнима број пожара је исти као и прошле године, али се жале на проблеме кретања, кажу да и поред укључених сирена, возачи немају савест да им дају првенство пролаза како би брже стигли на место догађаја.
Такође, апелују и за већу пажњу грађана, пре свега, неопходна је пажње где се одлажу опушци од цигарета. Мала искра може изазвати велики пожар, будући да је трава сува, а да су температуре екстремно високе.
